[ Generalna
]
25 Septembar, 2012 01:56
Totalni antitalenat
Ona rubikova kocka je za mene ostala večita enigma. Nisam
uspela nikada da složim ni jednu boju, a kamoli celu kocku, s druge strane,
nisam bila ni nešto uporna... Kad mi nešto ne pođe za rukom pet-šest puta,
prođe me interesovanje i više se ne trpam...
[ Generalna
]
19 Septembar, 2012 00:24
Omiljena "mesta" u knjizi.
Ja sam od onih koji halapljivo čitaju. Kada me ponese struja pisane reči nema zastajanja, zapisivanja ili prepisivanja... Često na neko posebno mesto stavim papirić ali do kraja čitanja potpuno zaboravim na njega... Pronađem ga kada brišem prašinu... Ili pozajmljujem knjigu nekome. A i u poslednje vreme imam nocne seanse citanja maloj Alisi...
[ Generalna
]
17 Septembar, 2012 01:29
Dok te ja 'lebom hranim...
Svojevremno smo se Lj. i ja baš, baš družile. Bile najbolje drugarice. Moja mama i njen tata su išli zajedno u osnovnu školu. Mama mi je pričala da je on i kao klinac bio veoma "teške" naravi, gotov da se bije za svaku glupost. Strpljenja ni za koga i ni pod kojim uslovima. Lj. nije volela da joj niko dolazi u kuću. Nisam previše obraćala pažnju na to jer gde god bile, nalazile smo sebi zabavu. U retkim prilikama kada smo odlazile kod nje uvek smo naletale na neke razmirice. Tata je zavodio strahovladu nad svima.
U toj kući sem njega, niko nije imao pravo glasa. Siromašni nisu bili ali se novac trošio samo na osnovne potrebe. Sećam se da ga je jednom pitala da joj da pare da se učlani u gradsku biblioteku. Otac joj je ne trepnuvši rekao da ne da. Kada ga je ponovo i molećivim glasom još jednom zamolila i pitala zašto, čovek nije potegao novčanik nego baš ovu rečenicu: "Dok te ja lebom ranim ti nećeš preispitivati moje odluke." A šta drugo je i mogao da kaže i čime da opravda svoju, bez sumnje glupu odluku? Iz zezanja smo ga dugo zvale Rista terorista, ali pouzdano znam da je Lj. svaki povratak kući bio težak, pretežak. Njen kućni prag je predstavljao granicu preko koje osmeh i radost ne prelaze.
Tata je zaveo takav red jer, bože moj, on ih hlebom hrani...
[ Generalna
]
13 Septembar, 2012 09:27
"Volim TE..."
Ali ja zaista imam potrebu i da kažem i da mi kažu...
Jeste da bi bio užasno kilav trenutak kada na izjavu ljubavi ne dobiješ povratnu ali isto tako ne izgovarajući je, rizikuješ da propustiš onaj sjaj u oku voljene osobe, i svu čaroliju trenutka u kom ste gotovo zaverenički povezani...
[ Generalna
]
08 Septembar, 2012 09:37
Kako se prepoznajete?
Oni što pišu onako kako ja mislim... Oni koji uopšte ne misle kao ja... Duhoviti... Dobrodušni... Kvarnići... Uporni... Oni čiji postovi broje više od jedne rečenice... Ljudi sa stavom... Sarkastični, ljubazni, interesantni...
I za sve njih je zajednička samo jedna stvar - neosporna inteligencija...
Moji prijatelji...
[ Generalna
]
05 Septembar, 2012 23:20
Pamtim detinjstvo po...
Po babinoj porcelanskoj posudi za bombone. Stajala je na vrhu kredenca da je dežurne izelice ne bi časkom počistile. Najviše sam volela "Dunavske bombone" koje su moji donosili iz Mađarske, i one svilene, raznih boja... I praline... I ratluk sa orahom... Igumene gliste... I... Ma sve bombone, kad bolje razmislim...Kada uđem s mamom u „Palmu“, a tamo dečje carstvo!!! Odmah s vrata staklene vitrine sa bombonama, čokoladama, keksom... Šta, šta ćemo? SVE ćemo!!!
Generalna [35]
