Sve one ružne ljudske osobine koje prevladaju čovekom... Poltronisanjem, recimo, preuzima se otisak nečije guze na obraz... Uz više takvih otisaka ko još može da liči na sebe? Može da bude samo običan beskičmenjak bez svoga JA, bez svog mišljenja, bez svoga lika... Najtužnije je što je to dugotrajan proces i što se odjednom nađeš u čudu ne prepoznajući osobu koja ti je do skoro bila draga...

A zbog čega prave od sebe čankolize vlažnih očiju i psećeg pogleda kada ga "gospodar" potapše po glavi kao i svako drugo poslušno kuče? Ne znam... Što je neko rekao, za tako nešto ipak treba kauč i jedna doooobra terapija... Možda se ljudski lik jednom ipak nazre... Možda... Pod uslovom da uspe da se shvati dubina... Blata u koje je zaglibio.