Ne znam da li sam ja neka vrsta frika ili šta, ali najlakše oprostim (pre zaboravim) onima koji mi ništa ne znače... Ne mogu da zaboravim da me je neko meni drag povredio na bilo koji način... Boli me jače i to ne prolazi tako lako.

Na sreću, nisam od onih osvetoljubivih koji čekaju prvi ćošak da bi vratili milo za drago, ali sam deset puta opreznija da se isto ne bi ponavljalo... To se oseti i onda kilavih trenutaka koliko volis.