Plačem ali kada niko ne vidi... Plačem, ali mi suze ne donose olakšanje. Zaboli me glava, naduvaju mi se kapci, zapuši nos.Još ako neko u međuvremenu naiđe pa moram da objasnim šta mi je sad, propast...
Mrzim kad se rasplačem, a to mi se redovno dešava u poslednje vreme, mrzim što sam uopšte tome sklona... Srećom, mogu da plačem na odloženo, da progutam suze, nabacim lažan kez, mada mislim da ću se ugušiti, a onda dam sebi oduška iako znam da je sve to samo trenutno, da suze neće izbrisati razlog svog postojanja.
