Kada reči neprimetno pređu u šapat, učini mi se da grad konačno spava... Tek negde u daljini čuje se lajanje psa, bat koraka koji odzvanja po asfaltu, cilikne kikot zakasnelih šetača, a onda pijana pesma poremeti sve... Glas se pojača, a glave do tada gotovo pripijene, malo se odmaknu...
Sevne zvezda padalica, zapara nebo svojim svetlećim tragom... Brzo zažmurim grozničavo prebirajući po onim željama koje su mi na gornjem delu liste prioriteta, a ono... Dok ispitujem mekoću usana koje su se izneda našle na mojima, šapućem u sebi: " Ma može i ova..."
